REKA
Noć kad dođe, ne bira već pada gde stigne
Obavija i podriva sve, i trupla najveća
I ako se izgubiš negde na obali reke
Natopiće te, sve dok ne prestaneš da dišeš
O, kako lepo beše to selo i svetla njegova, Ludacima tim
Ko god od njih to htede, ime svoje u stolove ureza
I dođe onaj tren kad tišina igra nad vodama rečnim
U ritmu časovnika što trulež odaju
Ležala je dole, kraj reke, naduvenih obraza i haljetka
Otvorena k'o krunice cvetne što vise
I što je više igrala i gorela, to je on više voleo neg' sebe
Jer su osećali, znali, da život ne vredi ništa
Noir Désir "Le Fleuve"
No comments:
Post a Comment