Undead goes 40

6. avgusta 1979 - pre tačno 40 godina - Bauhaus su objavili svoj 12-inčni debi vinil "Bela Lugosi's Dead" za malog nezavisnog izdavača Small Wonder Records (koji je godinu dana ranije objavio i The Cure 7-inčni singl prvenac "Killing An Arab"). Iako su ušli u studio još krajem januara te godine, trebalo je da prođe 6 meseci do obavljivanja Bauhaus prvenca koji je odmah postao - i do danas ostao kultni hit, himna onoga što zovemo gothic muzikom. Doduše, to se ne da zaključiti po plasmanu na muzičim top listama koje ga nikada nisu preterano volele.

Pesma traje skoro 10 turobnih minuta - u njoj čujemo krckanje poda pod nogama bubnjara Kevina Haskinsa, spori bas Davida Jaya, kreštanje dab-rege gitare Daniela Asha koja izaziva jezu - sve to kao uvod u prvi stih "White on white translucent black capes" glasom Petera Murhyja.

Sledi kratka animirana priča o tome kako je nastala pesma "Bela Lugosi's Dead":

Kao rekvijem poznatom horor glumcu iz tridesetih godina prošlog veka, "Bela" sadrži sve trikove žanra kome je postala himna: mračne bas linije, avetinjsku gitaru, dubok glas i (naravno) horor atmosferu. Kako je u sve to Haskins uspeo da uklopi bossanova ritam, ne vredi pričati - pustiš i slušaš. I ježiš se. Savršeno gothic raspoloženje - grobljansko i tmurno, nagoveštaj strave i užasa. Već na prvo slušanje nameće se pitanje "Da li će čuveni holivudski krvopija ostati u svom grobu?", na šta Murphy na kraju pesme odgovara beskrajnim ponavljanjem reči "undead"... Dakle, sve je izgledniji odgovor da - neće.

Nesporno je da "Bela Lugosi's Dead" jeste prvi goth singl. Međutim, postoji još jedna, duboko potcenjena njegova karakteristika - to je prva prava ploča alternativnog roka, jer je goth bio jedan od prvih - ako ne i zaista prvi - muzičkih žanrova nastalih posle punka, zajedno nazvanih post-punk.

"Bela Lugosi's Dead" je pesma koju možete smatrati za "Freebird" ili "Stairway To Heaven" gothic muzike, čiju dužinu mnogi DJ-evi po goth klubovima koriste kao zgodnu priliku da skoknu do toaleta.
2018. godine je objavljen mini album nazvan "Bela Lugosi's Dead: The Bela Session" na kome se nalaze svi snimci urađeni u januaru 1979. Za razliku od originalnog singla objavljenog pre 40 godina (Bela Lugosi's Dead, demo snimci Boys i Dark Entries), tu su sada Bela Lugosi's Dead 2018mix, zatim neobjavljene Some Faces i Bite My Hip (objavljena 1983 kao Lagartija Nick), originalna verzija Boys i demo snimak Harry (buduća B-strana singla Kick In The Eye iz 1982)

Na kraju, i dalje ostaje nerešeno pitanje na koje ćemo morati sami da nađemo odgovor:
- Da li je Bela Lugosi živ ili mrtav?

Undead svakako jeste.

- 40 years of Bauhaus' Bela Lugosi's Dead (Post-Punk, 06.08.2019)
- All about Bela Lugosi's Dead (Patton Fanatic, 05.08.2017)
- Bela Lugosi's Dead: 30 years of goth, gloom and post-post-punk (Pop Matters, 31.10.2009)