Ukoliko je tačna pretpostavka da smo jedinstvena božja stvorenja, onda je univerzum prepun neiskorišćenog prostora.
Monday, 30 April 2018
ASP - Reflexionen: Best Of (2018)
ASP
Reflexionen: Best Of (parts 1 & 2)
(2018)
Reflexionen 1:
01. 20.000 Meilen (5:04)
02. Zaubererbruder (feat. Eric Fish) (4:46)
03. Die Löcher in der Menge (5:20)
04. Eisige Wirklichkeit (Contra Uermes) (4:44)
05. Torpedos (4:18)
06. Nie mehr (6:03)
07. Krabat (4:56)
08. Weichen(t)stellung [GeistErfahrer Reprise] (4:38)
09. Sing Child (Horror Vacui) (3:57)
10. Umrissmann (6:30)
11. Und wir tanzten (Ungeschickte Liebesbriefe) (5:06)
12. Strom (5:52)
13. Abertausend Fragen (4:57)
14. Denn ich bin der Meister (6:29)
15. Lykanthropie (4:41)
16. Astoria verfallen (4:35)
17. Das Kollektiv (5:56)
18. Elf und Einer (6:42)
19. Werben (Horror Vacui) (4:28)
20. Schwarzer Schmetterling (Live) Live (5:12)
21. Rücken an Rücken (Stripped Down Piano) (5:43)
Reflexionen 2:
01. Beschwörung (6:31)
02. OdeM (4:39)
03. Reflexionen (Plakat Remix) (6:44)
04. Ich will brennen (Horror Vacui) (4:10)
05. Zutiefst ... (8:56)
06. Me (Edit 2.0) (3:55)
07. Die Untiefen (6:25)
08. Biotopia (6:26)
09. Souvenir, Souvenir (4:48)
10. Ich bin ein wahrer Satan (5:10)
11. SonaARta (6:03)
12. Wer sonst? (feat. Micha Rhein) (Edit) (4:03)
13. Schwarzes Blut (3:44)
14. BernsteinmeerengeL (5:24)
15. Duett (Das Minnellied der Incubi) (4:37)
16. Die Ballade von der Erweckung (8:55)
17. Wanderer (Plakat Mix) (5:47)
18. Wechselbalg (5:55)
19. Loreley (Kurzhaar-Schnitt) (7:56)
20. Kokon (Live) (4:41)
21. Per aspera ad aspera (Plakat Remix) (6:21)
Wire - Nine Sevens (2018)
Wire
Nine Sevens
(2018)
"Nine Sevens" is the first of a series of re-releases of Wire's 70's catalogue, released for the first time worldwide on the band's own label pinkflag. The 7"-box set itself is a unique collection of Wire 7"s recorded in the period 1977-1980 and includes 6 singles released originally on Harvest, one originally released on Rough Trade and one single recorded in 1980 that was never released on 7". The 9th item is the EP given away with the first pressings of the album "154". Everything is freshly re-mastered from the original archive analogue sources. Record Store Day exclusive, produced in an edition of 1500.
01. Mannequin [2:38]
02. Feeling Called Love [1:22]
03. 12XU [1:56]
04. I Am The Fly [3:08]
05. Ex-Lion Tamer [2:21]
06. Dot Dash [2:26]
07. Options R [1:36]
08. Outdoor Miner [2:56]
09. Practice Makes Perfect [4:06]
10. Question Of Degree [3:10]
11. Former Airline [3:21]
12. Map Ref 41°N 93°W [3:37]
13. Go Ahead [4:01]
14. Our Swimmer [3:31]
15. Midnight Bahnhof Café [4:31]
16. Song 1 [3:01]
17. Get Down Parts 1&2 [4:27]
18. Let's Panic Later [3:18]
19. Small Electric Piece [3:32]
20. 2nd Length (Our Swimmer) [2:50]
21. Catapult 30 [5:07]
IsraBox
Record Store Day 2018 UK
WRZ Music
Lossless Albums
Google search: page 1 - page 2 - page 3
SoulSeek search: Wire Nine Sevens 2018
Record Store Day 2018 UK
WRZ Music
Lossless Albums
Google search: page 1 - page 2 - page 3
SoulSeek search: Wire Nine Sevens 2018
Sunday, 29 April 2018
The Shits - Drink Your Blood (2018)
The Shits
Drink Your Blood EP cassette
(2018)
When the opening track on something like this is almost 7 minutes, you know you're in for some shit. The level of degeneracy and filth that The Shits wade through and pour over you with their debut tape is - in the immortal words of Bill - "most egregious." This shit (by The Shits) is as crushing as it is pugnacious as all hell. The sludge-leaning dirges go on and on and on and on, testing your endurance - 3/4 tracks are around (and over) 6 minutes of the same pummeling riff - undoubtedly weeding out the posers. Leeds, UK is really pumping out some fantastic degeneracy, it's amazing.
When the opening track on something like this is almost 7 minutes, you know you're in for some shit. The level of degeneracy and filth that The Shits wade through and pour over you with their debut tape is - in the immortal words of Bill - "most egregious." This shit (by The Shits) is as crushing as it is pugnacious as all hell. The sludge-leaning dirges go on and on and on and on, testing your endurance - 3/4 tracks are around (and over) 6 minutes of the same pummeling riff - undoubtedly weeding out the posers. Leeds, UK is really pumping out some fantastic degeneracy, it's amazing.
1. Whatever [6:47]
2. I Know [3:03]
3. Alone [5:55]
4. It's All The Time [8:37]
2. I Know [3:03]
3. Alone [5:55]
4. It's All The Time [8:37]
Saturday, 28 April 2018
Charlie Harper & The Urban Dogs - Urban Dogs (2018)
Charlie Harper & The Urban Dogs
Urban Dogs, first album (1983) edited 2 vinyl LP reissue
(2018)
The Urban Dogs: Charlie Harper, Knox, Alvin Gibbs, Matthew Best
35th Anniversary reissue of punk rock collaboration (UK Subs' Charlie Harper and Alvin Gibbs, with The Vibrators' Knox, plus Matthew Best), with bonus, previously unreleased live LP. First time on vinyl since the original 1983 release. Limited Edition in red vinyl, gatefold sleeve with the original artwork, a photo-collage by Knox (in tribute to the Stones' "Exile on Main Street" cover).
35th Anniversary reissue of punk rock collaboration (UK Subs' Charlie Harper and Alvin Gibbs, with The Vibrators' Knox, plus Matthew Best), with bonus, previously unreleased live LP. First time on vinyl since the original 1983 release. Limited Edition in red vinyl, gatefold sleeve with the original artwork, a photo-collage by Knox (in tribute to the Stones' "Exile on Main Street" cover).
original album:
01. New Barbarians [2:52]
02. Limo Life [4:00]
03. New Baptism [3:52]
04. I Need A Slave [2:20]
05. Dragnet [2:46]
06. War Babies [3:39]
07. Human Race [1:40]
08. I Wanna Be Your Dog [3:50]
09. Sex Kick [2:08]
10. Be Friends [3:04]
11. A Bridge Too Far [2:45]
12. Human Being [3:14]
bonus B-sides & unreleased live:
01. Speed Kills [1:19]
02. Cocaine [2:24]
03. Warhead (Extended Version) [4:12]
04. New Barbarians (Live) [3:15]
05. Wanna World (Live) [3:54]
06. I Wanna Be Your Dog (Live) [4:00]
07. Warhead (Live) [4:17]
08. The Word (Live) [2:36]
09. Limo Life (Live) [3:31]
10. Troops Of Tomorrow (Live) [4:42]
The Cravats - Dustbin Of Sound (2017)
The Cravats
Dustbin Of Sound
(2017)
01. King Of Walking Away [3:58]
02. Batter House [3:22]
03. Motorcycle Man [3:24]
04. 100 Percent [3:38]
05. Blurred [2:41]
06. Power Lines [3:52]
07. Jingo Bells [3:23]
08. Bury The Wild [4:24]
09. Bigband [3:23]
10. Whooping Sirens [3:18]
11. Hang Them [3:36]
12. Big Red Car [2:15]
13. All U Bish Dumpers [2:57]
Punk Online
Spotify
Nuzz Prowling Wolf
Hilarante en la Distopia
British Punx
Krakow M
Google search: page 1 - page 2 - page 3
Spotify
Nuzz Prowling Wolf
Hilarante en la Distopia
British Punx
Krakow M
Google search: page 1 - page 2 - page 3
Monday, 23 April 2018
The Sisters Of Mercy - The Fantasy Club (1984)
The Sisters Of Mercy
The Fantasy Club - live at Tin Can Ballroom, Birmingham UK (bootleg)
07.04.1984.
Atmosfera je bila naelektrisana.
"Ali, zar ne želite da uradimo recenziju, zar uopšte ne želite publicitet?!" uporno su ponavljali novinari. "NAPOLJE!!" je bio odgovor obezbeđenja Sistersa.
Sisters Of Mercy su nastupili u Fantasy klubu, striktno u tajnosti. Bila je to svirka "zahvalnosti" njihovim fanovima, pa je upinjanje novinara da uđu ostalo bez rezulata. Jednostavno, to veče nije bilo namenjeno njima.
Pevač benda je nakon sve te frke izjavio: "Ovo nije predstava za novinare. Došli smo da kažemo hvala našim fanovima koji su poslednjih šest meseci čekali na nas. Novinari nisu dobrodošli. "Ko je bio taj pevač, da nije neka zamena? ... braniću se ćutanjem.
Sama svirka je bila odlična. Sistersi su imali jedan novitet: Wayne Hussey iz Dead Or Alive je večeras po prvi put svirao gitaru za njih. Bilo je još promena u odnosu na prethodne svirke, uključujući nekoliko novih pesama, od kojih će jedna verovatno biti njihov sledeći singl - "Body & Soul". Ako uzmemo u obzir da "Temple Of Love" ne sviraju na koncertima, "Body & Soul" je zaista budući hit.
U duhu opskurnih obrada, što i liči na njih, Sistersi su bacili keca iz rukava hitom ABBA "Gimme Gimme Gimme (A Man After Midnight)". Kakva vugarna i ljigava verzija je to bila...
Sa svog mesta sam moga primetiti skoro religioznu atmosferu koja je vladala među fanovima. Primetila sam i da se bogovi osmehuju.
- Jayne Houghton: "Mercy Me!" (April 7th 1984)
01. Burn [3:48]
02. Heartland [3:28]
03. Walk Away [4:34]
04. Anaconda [4:18]
05. Body And Soul [3:48]
06. Floorshow [4:33]
07. Train [2:45]
08. Emma [7:49]
09. Adrenochrome [3:47]
10. Alice [3:25]
11. Gimme Gimme Gimme (a man after midnight) [4:26]
12. Body Electric [5:26]
13. Sister Ray / Ghostrider / Louie Louie [5:16]
Sunday, 22 April 2018
The Cure - Torn Down (Mixed Up Extras) (2018)
The Cure
Torn Down (Mixed Up Extras)
(2018)
01. Three Imaginary Boys (Help Me Mix 2018) [3:24]
02. M (Attack Mix 2018) [3:10]
03. The Drowning Man (Bright Birds Mix 2018) [4:30]
04. A Strange Day (Drowning Waves Mix 2018) [5:07]
05. Just One Kiss (Remember Mix 2018) [5:00]
06. Shake Dog Shake (New Blood Mix 2018) [5:13]
07. A Night Like This (Hello Goodbye Mix 2018) [4:26]
08. Like Cockatoos (Lonely In The Rain Mix 2018) [3:51]
09. Plainsong (Edge Of The World Mix 2018) [4:36]
10. Never Enough (Time To Kill Mix 2018) [3:38]
11. From The Edge Of The Deep Green Sea (Love In Vain Mix 2018) [6:24]
12. Want (Time Mix 2018) [4:48]
13. The Last Day Of Summer (31st August Mix 2018) [5:46]
14. Cut Here (If Only Mix 2018) [4:29]
15. Lost (Found Mix 2018) [4:01]
16. It’s Over (Whisper Mix 2018) [4:56]
Sophya - Broken Mirrors (2018)
Sophya
Broken Mirrors
(2018)
1. The New One [2:56]
2. Mute [5:28]
3. Technicolor [4:45]
4. Heads Above The Waters [3:46]
5. Mechanical Butterflies [3:06]
6. Emptiness [4:40]
7. Machine [4:02]
8. Soul Stealer [5:45]
9. Desire [4:12]
10. Broken Mirrors [4:54]
11. Open Eyes (Digging Souls) [4:55]
2. Mute [5:28]
3. Technicolor [4:45]
4. Heads Above The Waters [3:46]
5. Mechanical Butterflies [3:06]
6. Emptiness [4:40]
7. Machine [4:02]
8. Soul Stealer [5:45]
9. Desire [4:12]
10. Broken Mirrors [4:54]
11. Open Eyes (Digging Souls) [4:55]
Saturday, 21 April 2018
Gang Of Four - Complicit (2018)
Gang Of Four
Complicit EP
(2018)
1. Lucky [5:02]
2. Ivanka (Things You Can't Have) [4:50]
3. I'm A Liar [4:38]
4. Lucky (10 o'clock chemical remix) [3:45]
Friday, 20 April 2018
Sunday, 15 April 2018
In a little while
Narednog dana, Njujork je bio oblepljen ogromnim posterima koji su reklamirali novi broj magazina "Spin" posvećen "25-godišnjici panka". Na njima je dominirao Džoj, veći od života, njegovo ogromno lice je bilo na svakom slobodnom zidu u gradu.
Čim sam stigao u bolnicu, ispričao sam mu o sve o tome.
Bio je na ivici svesti mada je još uvek reagovao; znao sam da može da me čuje.
"Ponosan sam na tebe, burazeru" rekao sam mu.
Stisnuo mi je ruku, pogledao me, i nasmejao se.
"Hvala ti" prošaputao je.
Bile su to poslednje reči koje mi je uputio.
Usledila je besana noć.
Keva me nazvala oko 23:40, upravo dok sam se spremao da ja nazovem nju. Bili smo oboje pometeni svime što se dešava.
Ujutru je zazvonio telefon.
"Zvali su iz bolnice", čuo se kevin glas. "Rekli su da dođemo što pre."
Kris Snajps je otišao na turneju sa bendom, pa sam nazvao Artura Vegu i Endija Šernofa i kazao im da dođu u bolnicu ukoliko žele da se oproste od Džefa.
Kris Snajps je otišao na turneju sa bendom, pa sam nazvao Artura Vegu i Endija Šernofa i kazao im da dođu u bolnicu ukoliko žele da se oproste od Džefa.
Vožnja do bolnice je bila kao u snu. Ja čak nisam bio sposoban ni da vozim, pa je keva preuzela volan. Nakon svega, ona se i dalje držala, jača od mene. Prosto je neverovatno odakle je ta žena nalazila toliko snage koju je imala. U životu je prošla kroz toliko toga a i dalje je neustrašivo gurala. Džef i ja smo imali neverovatnu sreću što nam je baš ona bila majka.
Tokom vožnje, jedna pesma mi je sve vreme bila u glavi. Moj drugar Džejms Ljorandi je često puštao na džuboksu u Buro kafeu u našem komšiluku, on je tu radio za šankom a ja često utapao svoje tuge. Bila je to pesma U2 "In a little while" - lagana, soul, u stilu Otisa Redinga iz '60-tih. Pomislio sam kako bi zaista bilo lepo da moj brat čuje neku takvu utešnu melodiju koja bi mu pomogla pri prelasku u naredni svet.
Uopšte mi nije bila na umu ironija naslova ili stihova te pesme, svakako ne svesno - jednostavno, bila je to prelepa pesma. Ali, kada sam je pustio - ja, Arlin, keva, Leri, Endi i Arturo smo pukli, počeli svi da nekontrolisano plačemo. Naš momak je predugo bio u valikom bolu, samo smo hteli da njegove patnje prestanu.
Dokje pesma išla, držali smo ga za ruke i trljali ih, govorili mu "Volimo te Džoj. Uskoro ćeš biti OK. Više neće biti bola, patnje. U redu je da nas sada napustiš, svi te volimo."
Nekoliko trenutakanakon što se pesma završila, sestra je kazala: "Otišao je."
Otišao je. Otišao je sa pesmom, pomislio sam, na ono mesto na koje idu pesme kada se završe - gde god da je to.
Međutim, kada smo izašli iz bolnice, video sam svog brata po celom gradu. Ne samo na onim posterima, već svuda. Video sam ga u hiljadama klinaca na ulici koji su nosili pantalone poderanih kolena i ovalne naočari za sunce. Bio je u pesmama koje je napisao i pevao. Bio je i dalje svuda, ali najviše u mom srcu i mojoj duši, u mom telu, mom umu. Svom mlađem burazeru je i dalje bio heroj zaštitnik - ne samo kao Džoj Ramon već i mnogo više od toga, ona radilica koja se vinula do astronomskih visina i koju ništa u tome nije moglo da omete ili spreči. Njegovo hrabro zaveštanje je bilo inspiracija, baš kako sam i nameravao da ova priča bude.
"Hajde pođi sa mnom, idemo u pravi kul provod" pevao je on.
I išli smo. Hvala ti što si me poveo sa sobom, buraz.
Iako više nisi uz mene, uvek ćeš biti moj heroj.
Misliio sam da će smrt moga brata stvoriti makar kratku pauzu u ludilu koje je vladalo "Svetom Ramonsa", kako bi smo majka i ja imali koji tren ne samo za žalost i oporavak, već i da se utešimo time koliko je Džoj bio poseban. Nisam bio previše priseban tada, moglo bi se čak reći da sam ostavio svojim starim drugarima iz Ramonsa da se pobrinu da stvari i dalje ostanu "zanimljive".
Riči Ramon je avionom doleteo iz Kaliforije da bi bio sa nama na sahrani, a stigao je i Tomi.
Niko od ostalih članova benda mog pokojnog brata nije se udostojio da nas makar pozove, mada je Džoni poslao buket cveća na grob.
Dva dana nakon Džojeve smrti - upravo u vreme kad su se njegovi obožavaoci sa svih strana okupili na sahrani - Marki Ramon je u emisiji Hauarda Sterna kukao kako ga niko nije lično pozvao da dođe na Džojevu sahranu. Narednog dana me nazvao i nastavio sa tom pričom.
"Mark, pa juče sam sahranio brata" odgovorio sam mu. "Zar nisi mogao da sačekaš još nekoliko dana sa tom pričom?"
"E pa" reče on, "ja mislim da je trebalo da me obavestite o tome. Niste vi to dobro uradili."
"Mark, šta ti misliš, da smo slali pozivnice za sahranu? Pa došle su stotine njih koji su takođe mogli da kažu isto što i ti. Daj bre, čoveče, svi smo pukli, imaj makar malo milosti!"
Iako je bio očigledno nadrndan kada je prekinuo vezu, dva sata kasnije opet je nazvao i počeo da se izvinjava za loš tajming. Kamo sreće da je tu bio kraj. Kao i obično, kada su Ramonsi bili u pitanju, stvari su ponovo pošle bzarnim tokom.
U martu 2001, kada smo se još uvek nadali da će Džoj pobediti bolest, on, keva i ja smo pričali šta bi mogli da napravimo za njegov pedeseti rođendan 19. maja. On je hteo da napravimo veliku rođendansku žurku bez obzira na njegovo stanje, čak i ako ne bude mogao da joj lično prisustvuje. Želeo je da na njoj nastupe njegovi prijatelji i omiljeni lokalni bendovi, da se svi zabavljaju njemu u čast. Naterao nas je da mu obećamo da će tako biti.
Nažalost, Džoj nije dočekao svoj pedeseti rođendan. Preminuo je u nedelju 15. aprila. Beše to nedelja koja je bila čudna kombinacija jevrejske Pashe, hrišćanskog Uskrsa i poslednjeg roka za plaćanje poreza na zaradu.
Tragična vest je ekspresno obišla svet, pojavila se u svim medijima. Fanovi su se spontano okupljali ispred CBGB-ja, prostor ispred ulaza pretvoren je u jedno poveće svetilište posvećeno Džoju, okičeno svećama, cvećem, fotografijama, pesmama, patikama, poderanim farmerkama i raznim drugim stvarima koje su podsećale na preminulu pank rok ikonu. Na skoro svima je bilo ispisano "Volimo te Džoj". Do narednog dana se to svetilište proširilo na ceo pločnik, i na kraju doslovno prelilo na kolovoz te ulice.
Za kevu i mene je podrška došla u vidu bezbroj razglednica, buketa cveća, poklon-paketa i beskrajnog niza telefonskih poziva. Zaista smo bili njima preplavljeni, pa čak i ošamućeni. Do tog trenutka smo nas dvoje postali potpuno iscrpljeni, ali ipak smo želeli da nastavimo sa planom kako da proslavimo Džojev život - na dan njegovog rođendana.
Riči Ramon je avionom doleteo iz Kaliforije da bi bio sa nama na sahrani, a stigao je i Tomi.
Niko od ostalih članova benda mog pokojnog brata nije se udostojio da nas makar pozove, mada je Džoni poslao buket cveća na grob.
Dva dana nakon Džojeve smrti - upravo u vreme kad su se njegovi obožavaoci sa svih strana okupili na sahrani - Marki Ramon je u emisiji Hauarda Sterna kukao kako ga niko nije lično pozvao da dođe na Džojevu sahranu. Narednog dana me nazvao i nastavio sa tom pričom.
"Mark, pa juče sam sahranio brata" odgovorio sam mu. "Zar nisi mogao da sačekaš još nekoliko dana sa tom pričom?"
"E pa" reče on, "ja mislim da je trebalo da me obavestite o tome. Niste vi to dobro uradili."
"Mark, šta ti misliš, da smo slali pozivnice za sahranu? Pa došle su stotine njih koji su takođe mogli da kažu isto što i ti. Daj bre, čoveče, svi smo pukli, imaj makar malo milosti!"
Iako je bio očigledno nadrndan kada je prekinuo vezu, dva sata kasnije opet je nazvao i počeo da se izvinjava za loš tajming. Kamo sreće da je tu bio kraj. Kao i obično, kada su Ramonsi bili u pitanju, stvari su ponovo pošle bzarnim tokom.
U martu 2001, kada smo se još uvek nadali da će Džoj pobediti bolest, on, keva i ja smo pričali šta bi mogli da napravimo za njegov pedeseti rođendan 19. maja. On je hteo da napravimo veliku rođendansku žurku bez obzira na njegovo stanje, čak i ako ne bude mogao da joj lično prisustvuje. Želeo je da na njoj nastupe njegovi prijatelji i omiljeni lokalni bendovi, da se svi zabavljaju njemu u čast. Naterao nas je da mu obećamo da će tako biti.
Nažalost, Džoj nije dočekao svoj pedeseti rođendan. Preminuo je u nedelju 15. aprila. Beše to nedelja koja je bila čudna kombinacija jevrejske Pashe, hrišćanskog Uskrsa i poslednjeg roka za plaćanje poreza na zaradu.
Tragična vest je ekspresno obišla svet, pojavila se u svim medijima. Fanovi su se spontano okupljali ispred CBGB-ja, prostor ispred ulaza pretvoren je u jedno poveće svetilište posvećeno Džoju, okičeno svećama, cvećem, fotografijama, pesmama, patikama, poderanim farmerkama i raznim drugim stvarima koje su podsećale na preminulu pank rok ikonu. Na skoro svima je bilo ispisano "Volimo te Džoj". Do narednog dana se to svetilište proširilo na ceo pločnik, i na kraju doslovno prelilo na kolovoz te ulice.
Za kevu i mene je podrška došla u vidu bezbroj razglednica, buketa cveća, poklon-paketa i beskrajnog niza telefonskih poziva. Zaista smo bili njima preplavljeni, pa čak i ošamućeni. Do tog trenutka smo nas dvoje postali potpuno iscrpljeni, ali ipak smo želeli da nastavimo sa planom kako da proslavimo Džojev život - na dan njegovog rođendana.
Mickey Leigh with Legs McNeil
"I Slept With Joey Ramone (A Punk Rock Family Memoir)" (2009)
- Chapter 41
"I Slept With Joey Ramone (A Punk Rock Family Memoir)" (2009)
- Chapter 41
Džoj Ramon, Miki Li i Daniel Rej
(uživo, Njujork 30.03.1987)
(uživo, Njujork 30.03.1987)
Post #592: Don't worry about me (15.04.2017)
Post #696: I Slept With Joey Ramone (25.07.2017)
Post #843: That's what they wanna gimme (18.11.2017)
Post #888: Bonzo Goes To Bitburg (19.01.2018)
Friday, 13 April 2018
Whispers In The Shadow - The Urgency Of Now (2018)
Whispers In The Shadow
The Urgency Of Now
(2018)
After four years Austria's longest living gothic/postpunk band returns to the stage with their ninth album "The Urgency Of Now". An album deeply rooted in the here and now, an album that could only have been written during the last year. After their cyclic conceptual work about occultism and magic that has spawned over their last four albums, it's time once more to find new ways of creativity and expression. New font, logo, new cover artwork style, even in their 21st year of existence Whispers In The Shadow are open to walk the unknown path that leads to a sound unheard of by the band so far. Raw, direct, without keyboards and atmospheric sounds the music provides the soil for the on point and almost uncomfortable urgent lyrics.
1. Watchcry [3:39]
2. A Rhythm Called Zero [3:41]
3. The Urgency Of Now [3:11]
4. Morning Falls [3:45]
5. Scavengers Of Time [3:22]
6. Lake Of Fire [3:24 ]
7. The Rat King [5:13]
8. Detractors [2:45]
9. Exit-Gardens [5:14]
Tuesday, 10 April 2018
International Safety Pin Day
10. april je Međunarodni ziher-dan, posvećen ovoj jednostavnoj ali veoma praktičnoj sitnici. Legenda kaže da je pronalazač Walter Hunt dugovao nekom svom prijatelju $15. Kako taj novac nije imao, rešio je da izmisli nešto sasvim novo i to prijatelju pokloni u zamenu za dug - i tako je 1849. nastala zihernadla, sigurnosna igla, ziherica ili kako god da je nazivaju širom sveta. Jaka i zašiljena, a ipak dovoljno bezbedna da se koristi na tkanini bez neke veće frke, ziherica je definitivno genijalan izum koji je praktično svaki čovek na planeti u nekom trenutku svog života upotrebio barem jednom.
Današnji dan je zamišljen kao "praznih" novih ideja i izuma. Budite i vi neki novi Walter Hunt, ili ponudite deci da smisle nešto novo, koja su puna pametnih i novih ideja daleko više od matoraca. Ponudite im i neku nagradu za najbolju ideju, zavalite se u stolicu i samo posmatrajte kako točkići i male sive ćelije hvataju ubrzanje.
Ziherice predstavljaju dugo vremena znak raspoznavanja jednog drugog pokreta, pored onih koji ih danas nose na garderobi u znak protest zbog sumanutog ponašanja aktuelnog američkog predsednika. Možda je danas to modni detalj koji prati politički stav ili određenu vrstu muzike, ali pankeri su pre četrdeset i više godina ziherice počeli da koriste iz sasvim pragmatičnih razloga: trebalo im je nešto što će na okupu držati njihovu garderobu sastavljenu od poderanih delova različitih komada platna, plastike, kože pa čak i crnih vreća za smeće. Naravno, na sve to je nekako trebalo dodati i čuvene "prišivke" sa imenom omiljenog punk benda (za koji ste često čuli samo vi i niko više).
Modni istoričar Sean Cole kaže:
"Uprošćeno rečeno, iako je punk u početku bio način slobodnog izražavanja stila i muzike, ubrzo je postao kodifikovan, a ziherica je postala jedno od glavnih sredstava za to."
Ukoliko ziherice nisu početkom 1977 bile trejdmark punkera, to su svakako postale nakon objavljivanja video klipa za pesmu "God Save The Queen" Sex Pistolsa, u kome Rotten nosi rasturenu belu košulju koju na okupu drže samo zihernadle. To je bio trenutak koji je zacementirao ulogu zihernadli u punk istoriji.
Moda funkcioniše po principu: sakupi na gomilu razne subkulture, prepeglaj ih pa onda neke od njihovih istaknutih odlika baci na masovno tržište. Na taj način moda konstantno sama sebi upumpava svežu krv. Upravo je na taj način i ziherica postala simbol punkerske daj-šta-daš i uradi-sam etike, čak i kada se pojavi van punk konteksta. Versace haljina, poderana i prikopčana ogromnom zlatnom zihericom (pa potom u nju "ubačena" Liz Hurley) dovoljan je primer za ovakvu tvrdnju. Naravno, to sa punkom ima my ass veze.
Subscribe to:
Posts (Atom)
