Džojev drugar, Kevin Patrik, povezao nas je sa Dejvom Frejem, koji je tokom niza godina povremeno sarađivao sa mojim bratom. Dejv je prošao dug put od tih dana kada je radio za Nju Mjuzik Seminar. Uspeo je da nam obezbedi "Hammersmith Ballroom" na Menhetnu i pomagao na svakom koraku. Odlučili smo da nam Dejv pomogne oko svih Džojevih poslova, uključujući i kompletiranje njegovog neobjavljenog solo albuma, jer smo mi sada za sve to preuzeli odgovornost.
Nismo imali mnogo vremena da isplaniramo proslavu pedesetog rođendana Džoja Ramona, ali sa nama je bila super ekipa koja je radila na ostvarenju tog cilja na pravi način. Džojevi prijatelji Džordž Seminara, Kevin, Arturo Vega, Ajda Langzam, Dejv, i njegova pomoćnica Lin Probst, sastali su se sa nama kako bi smo organizovali proslavu.
Taj događaj smo uredno najavili, i mada niko nije znao koji će bendovi nastupati, svih 3500 karata (po ceni od $15) su planule onog trena kada su izašle iz štamparije. Iako je zarada bila namenjena istraživanju leka protiv raka, smatrali smo da cena karata mora biti dostupna Džojevim fanovima.
Taj događaj smo uredno najavili, i mada niko nije znao koji će bendovi nastupati, svih 3500 karata (po ceni od $15) su planule onog trena kada su izašle iz štamparije. Iako je zarada bila namenjena istraživanju leka protiv raka, smatrali smo da cena karata mora biti dostupna Džojevim fanovima.
Za nastup su nam se prijavili Blondie, Cheap Trick, The Damned, The Cramps i The Misfits, i to o svom trošku i bez ikakve naknade. Osim njih, planirali smo i nastup lokalnih talenata, obraćanje Hili Kristala, Deni Fildsa, Legsa i Džona Holmstroma, kao i video klipove Larsa Fredriksena (Rancid), Green Day, Elvisa Kostela, Džoan Džet i Dictatorsa. trebalo je da to bude nezaboravno veče: pozvali smo celokupnu Džojevu porodicu i prijatelje, njegovi omiljeni bendovi bi imali specijalan nastup posvećen upravo njemu. Nameravali smo da to bude način na koji ćemo utešiti sve koji su žalili zbog Džojevog odlaska.
Dejv Frej je imao ideju da nastupe i The Ramones, odsviraju neku pesmu - naročito "I wanna be sedated" - a da za to vreme reflektor bude uperen na prazno mesto pred mikrofonom, gde bi Džoj stajao, dok bi gomila drugih mikrofona bila raspoređena po sali kako bi publika mogla da peva. Naročito nam se dopala ta ideja sa reflektorom i mikrofonom, jer je podsećala na rokenrol verziju konja bez jahača ili par vojnih čizama na vojničkom pogrebu. Svi smo mislili da će to biti stvarno dobra žurka posvećena mom bratu, i da će pokazati koliko nam svima mnogo on nedostaje.
Arturo se baš trudio da nam objasni koliko se Džoni promenio. Kao, postao je fin momak, sa društvom oko sebe koje ga je svuda predstavljalo kao super lika. Posavetovao nas je da bi i mi mogli da budemo takvi. Međutim, nismo se primili na tu priču, naročito zbog toga što smo sa Džonijem mogli da komuniciramo jedino preko Artura vege. Čak i kada sam hteo da se zahvalim za cveće koje je Džoni poslao na sahranu, Arturo je bio taj koji je okrenuo njegov broj i damo mi slušalicu. Džoni nije želeo da keva i ja znamo njegov broj.
Džonija izgleda nije zanimalo to što je naša majka, kojoj je povereno upravljanje Džojevom imovinom nakon njegove smrti, sada bila i njegov jedini partner u Ramones Productions Inc, kao ni to da je kreativno i finansijsko upravljanje Džojevog muzičkog biznisa poverila meni. U stvari, iako je Džoni povremeno i nevoljno sa mnom prozborio koju reč, odbijao je bilo kakvu komunikaciju sa našom majkom.
Očekivano, Džoniju se nije dopala ideja sa reflektorom i mikrofonom, kao ni da fanovi pevaju umesto Džoja. Za njega je to bila morbidna ideja. Uopšte ga nije zanimalo šta o toma misli Džojeva porodica. Arturo nas je obavestio da je Džoni odlučio da njegovi ortaci Rob Zombi i Edi Veder zauzmu Džojevo mesto ispred benda. Njegov drugi uslov, kako bi se uopšte pojavio na proslavi, bile su dve avionske karte prve klase za njega i Lindu plus tri noćenja u hotelu sa pet zvezdica.
Džoni je izgleda bio ubeđen da nam čini nekakvu uslugu, ali za ovu priliku nas uopšte nisu interesovali Rob i Edi umesto Džoja, koliko god bili talentovani. Smatrali smo da bi to odvuklo fokus sa Džoja, što bi upropastilo celu zamisao proslave. Zbog brojnih razloga, uglavnom zato što keva nije bila spremna da vidi nekog drugog na mestu mog brata, te i takve ideje su bile odbačene.
Kada je organizacioni odbor zakazao naredni sastanak, Arturu je rečeno da o tome obavesti Džonija. Keva mu je kazala da poruči Džoniju "Ne, ali svejedno hvala." Naravno, Džoni i njegovi ortaci su bili dobrodošli u svakom pogledu, ali morali su da dođu o svom trošku jer je kompletah prihod bio namenjen istraživanju leka za limfom.
Pored toga, keva je predložila da, ako uopšte neko bude pevao umesto Džonija te večeri, onda bi to morao da budem samo ja, njegov brat. Zavladala je tišina koja je potrajala nekoliko sekundi, tokom kojih je Arturo zakolutao očima. A onda se cela prostorija zaorila od smeha zbog tog nevinog, i apsurdnog, predloga moje majke.
Rekao sam "Definitivno ne. Dobra ideja, ali sa pogrešnim ljudima."
To veče sam nastupao sa bendom koji su činili naši zajednički prijatelji, i trebalo je da otpevam tri Džojeve omiljene pesme STOP-a i tri njegove solo. Priznajem - ništa me ne čini toliko bliskim sa mojim bratom koliko izvođenje njegovih pesama. Ali svakako me nije zanimalo da ga zamenim na mestu pevača The Ramones, baš kao ni da budem tamo gde me nisu želeli. To veče, pevao sam Džojeve pesme, sedeći na barskoj stolici, i krio suze iza tamnih naočara.
Iz nekog bizarnog razloga, Arturo je odlučio da Džoniju prenese kako sam, čak i da preostali Ramonsi nastupe, ja zahtevao da pevam sa njima. Možda je to uradio kako bi sačuvao Džoniju obraz pred fanovima ukoliko on odluči da se ne pojavi, da mu obezbedi izgovor zašto bi odbio na poziv. Arturo nam to nikada nije objasnio. Međutim, majci je napisao pismo sa porukom da se ne suprotstavlja Džonijevim željama. Još gore, on je dodatno potpalio vatru tako što je pustio glasine kako će svaki bend koji bude nastupio morati da svira dok ja pevam.
Kevin Patrik, koji je bio dobar ortak sa Crampsima, dao je sve od sebe da suzbije te glasine, svuda objašnjavajuči kako u njima nema ni trunke istine. Međutim, The Cramps su ipak otkazali nastup, uz objašnjenje da ne žele da budu upetljani u ta sranja. Ubrzo su i The Misfits, sa kojima je tada nastupao Marki Ramon, otkazali svoj nastup.
Na sreću, Blondie, Cheap Trick, The Damned i ostali nisu naseli. Ako ostavimo po strani ludilo koje su izazvali Arturo i Džoni, proslava je protekla bez mrlje. Dobro, možda je bilo jedne, uslovno rečeno.
Smatrao sam da bi bilo super da na kraju proslave podelimo rođendansku tortu sa svima koji su došli, pa je Dejv Frej kontaktirao Drejkovu poslastičaru, koja nam je donirala po komad za svakog od 3500 posetilaca. Kada su kolači donešeni u dvoranu, moji ortaci Dejn, Rodi, Norbert, Liks, Šeri Kej i ostali iz Forest Hils bande krenuli su da se gađaju njima, prvo među sobom, na balkonu, a potom i po ostalima. Priključili su im se i ostali - nakon samo nekiliko minuta, cela dvorana se pretvorila u bojno polje kolačima, što je primoralo upravu dvorane da zatvori šank sat vremena ranije od predviđenog, ali i da isprazni dvoranu. Teško da bi i najbolji pisci holivudskih scenarija mogli da naprave bolji završetak ove proslave.
Bilo je to jedno predivno, mada pomalo gorko, veče puno ljubavi i poštovanja prema mom bratu, koje smo keva i ja jednostavno morali da podelimo sa hiljadama njegovih prijatelja i fanova.
 |
| photos: Punk Magazine "Life's a gas" (19.05.2001) |
Proslava rođendana Džoja Ramona je događaj koji će mnogima još dugo ostati u sećanju. Naročito meni, jer su se Marki i Si Džej (bez namere da utvrde da li im je Arturo govorio istinu ili ne) obratili novinarima kako bi me javno oblatili i sve ubedili da sam ja kriv što Ramones nisu nastupili - pa čak i gore od toga.
Evo nekih primera, koji još uvek kruže internetom...
Marki Ramon:
- Kada je Džoj umro, njegova majka je sve nasledila. Ramones su hteli da sviraju to veče, ali njegov brat je želeo da peva sa nama. Mi smo želeli da to urade Rob Zombi i Edi Veder, ali on je insistirao pa smo mu rekli da odjebe, nismo otišli na proslavu a rekli smo i drugim bendovima da ne idu tamo. Jedini bendovi koji su nastupili bili su Cheap Trick i Debi (Blondie) - čak je i ona rekla da se osećala bezvezno, i kada su se svetla pogasila mnogi su tamo pomislili da sledi nastup Ramonesa, a samo su dobili reflektor uperen na baner i svi su bili razočarani. I tako, sad svi znaju da je sve to krivica brata koji pati od iluzije nekakve veličine. Eto šta se desilo.
Namerno ili ne, Marki je sa liste bendova koji su nastupili "zaboravio" da spomene The Damned.
Si Džej Ramon:
- Vidite, Džojeva stvarna porodica su njegovi prijatelji i svi frikovi i lujke sa kojima se sprijateljio tokom godina druženja sa njima. Imao je jače veze sa svojom muzičkom nego sa stvarnom porodicom, jer su se ovi drugi stalno trudili da ga sjebu. Pa zamislite samo, kakav je to čovek koji bi da se okoristi o bratovljevu smrt kako bi lansirao sopstvenu karijeru koju nikada nije imao. Elem, Miki bi očigledno da iskoristi Džojevu smrt. Pozvali su nas, ali samo pod uslovom da on peva, kao da namerava da zameni Džoja. Bez obzira na sve, to je zaista tužno jer su morali da nam pruže šansu da Džojevu legendu nakon njegove smrti proslavimo na ispravan način. Oni su prevarili fanove - hoću reći, oni koji su tamo otišli jesu bili na neki način srećni što se sve to dogodilo, ali to nije ništa u poređenju sa onim kako je trebalo da bude. Ali tamo nije bilo klimaksa. Celo veče je moralo da se vrti oko jedne stvari, a to je nastup Ramonsa. A niko od nas se čak nije ni pojavio tamo.
Mediji su se primili na tu priču oko cirkusa u vezi proslave pa su je nemilosrdno rabili pitajući se zašto se niko od Ramonsa, osim Tomija, nije pojavio na proslavi, zašto niko od njih nije te večeri nastupio i zašto "The Ramones uopšte nisu bili pozvani", kako je to Arturo svima razglasio.
Kako god, nakon ovih (i sličnih) njihovih izjava, odmah su počele da mi stižu pisma i poruke pretnje ubistvom koje su slali likovi koji su se potpisivali sa "Smrt" i slično, u kojima je pisalo da sam ja taj koji treba da leži dva metra pod zemljom jer sam sprečio The Ramones da nastupe.
Stvari su postale još gore kada je na red došao Džojev nedovršeni solo album, koji smo nazvali "Don't Worry About Me"...
Mickey Leigh with Legs McNeil
- Epilogue
No comments:
Post a Comment