Na
današnji dan, 7. oktobra 1849. godine, preminuo je Edgar Alan Po, nakon
što je četiri dana pre toga bio pronađen u jednoj ulici u Baltimoru, u
deliričnom stanju koje je ukazivalo da je on tu ležao danima. Čak i
danas, još uvek nije jasno šta je bio pravi uzrok njegove smrti:
alkohol, ubistvo, srčani problemi, epilepsija, meningitis ili besnilo -
neki čak smatraju da se radilo o ubistvu sa političkom pozadinom - tek,
ta misterija i dalje ostaje nerazrešena 166 godina kasnije. Takva jeziva
misterija se savršeno uklapa u život (i smrt) autora koji je verovatno
napisao jednu od prvih krimi-priča u istoriji književnosti ("Ubistvo u
ulici Morg"); ta misterija baca tužnu senku čak i na današnji život i
književnost.
U
njujorškom Grolijer klubu je među raznim eksponatima posvećenim Pou i
jedna staklena vitrina, u kojoj se nalaze upletena dva pramena kose:
jedan, tamni, je Edgarov a drugi njegove nikad prežaljene supruge
Virdžinije. Virdžinija je bila Edgarova prva ljubav: upoznali su se još
kada je on imao 20 a ona 7 godina, a venčali se u jesen 1835. Sedam
godina kasnije (1842), Virdžinija oboleva od sušice, zbog koje joj je zdravlje bilo teško narušeno. Tuberkuloza joj je konačno oduzela svu životnu snagu 30. januara 1847. godine.
Uopšte
ne čudi što je gubitak voljene žene ostavio dubok trag na Poovo delo;
Virdžinija je postala avet koja ga je proganjala, od koje nije mogao da
se otrese ni na koji način. Pitanje je i da li je to uopšte i želeo. Neki proučavaoci njegovog dela smatraju da je ona zapravo izgubljena Lenora
iz poeme "Gavran" (pesma "Anabel Li" je već bila posvećena Virdžiniji). Međutim, "Gavran" je objavljen 1845. godine - a
Virdžinija Po je tada još uvek bila živa. Najverovatnije je to što je
njegova mlada žena kopnila i neumitno klizila u smrt njemu pred očima,
uticalo da Po počne da oseća taj gubitak mnogo pre nego što se on zaista
desio. Čini se da nikada nećemo moći da budemo sigurni da li su očaj i
agonija te "retke i blistave device" ništa drugo do simbolično
podsećanje na usud smrti što sablasno visi nad glavom svakoga od nas.
Grolijer klub u svojoj izložbenoj postavci ima i rukopis Poove pesme "Duhovi mrtvih", u kojoj on, između ostalog, kaže:
Budi tih u toj samoći,
što osama ne beše tada,
gde duše mrtvih pre tebe
stoje pred tobom sada.
Smrti njihove okolo je pir,
progutaće te senka: sačuvaj mir.
No comments:
Post a Comment