Friday, 9 February 2018

Children turns 30



Iako su krenuli kao ogranak čuvenog britanskog goth-rock sastava The Sisters Of Mercy, The Mission su uspeli da prevaziđu i zasene svoje prethodnike već po izlasku svog debi albuma, a sveukupno gledano njihova karijera je bila daleko plodnija od ekipe okupljene oko Eldritcha. Dok su SoM izdali svoja 3 (prava) albuma, The Mission su uspeli da objave 11 - mada tu nije bilo nikakvog nadmetanja. Oba benda su u potpunosti zaslužila svoj brend i za sobom su ostavili muzičko nasleđe koje još uvek ima uticaja na današnje bendove i fanove tog muzičkog žanra.
Bend su 1995. godine u Leedsu osnovala dvojica bivših članova SoM - Wayne Hussey (glas, gitara) i Craig Adams (bas), zajedno sa bubnjarom Mickom Brownom (Red Lorry Yellow Lorry) i gitaristom Simonom Hinklerom (Artery, Pulp). U narednih 30 godina, The Mission su objavili 11 studijskih albuma - od "God's Own Medicine" (1986) do "Another Fall From Grace" (2016). "God's Own Medicine" je imao jaku kohezivnu listu mumera, "Carved In Sand" je od svih njihovih albuma bio najveći pop-hit, album "Children" (1988) i dalje ostaje njihovo vrhunsko i najprogresivnije delo. Na njemu su Hussey i ekipa raskrstili sa inhibicijama, neustrašivo se suprotstavili normativima muzičke industrije, prevazišli standardo četvorominutno ograničenje pop-muzike. Prošlo je 30 godina od rođenja "Children", ali njegove pesme i dalje zvuče snažno, samouvereno i odvažno kao i prvog dana.


Album "Children" je objavljen početkom februara 1988. godine za Mercury Records, i za njega se slobodno može reći da je u potpunosti konceptualan. Otvara ga epska, osmominutna numera "Beyond the pale", miks hindu-psihodelije i goth-rocka, začinjena vokalom Julianne Reagan (All About Eve). Ta atmosfera se nastavlja na "A wing and a prayer" i suptilno-dramatičnoj "Fabienne", prepuna sintisajzera i režećih gitarskih fuzova.
Poluakustična, rustična, mračna, svečana i melodramatična "Heaven on Earth" nam donosi Husseyev vokal pun bola koji se sve vreme nadvija nad nama poput oblaka punih neizvesnosti. Taj nebeski tok potom - bez prekida - prelazi u impulsivnu "Tower of strength", koja nas u svojih osam minuta provede kroz čitavu lepezu gorkoslatkog zvuka ove pesme.
Hinklerov folk-gitarski stil dobija svoj puni sjaj u "Kingdom come", upotpunjen čvrstom ritam sekcijom Adamsa i Browna - pravi gothic rock u svom punom smislu. Jednominutna "Breathe" i razigrana "Child's play" ponovo donose melodičnu, inspirativnu i plesnu atmosferu.
Nakon uvodne "Shamera Kye", sledi folk-sentimentalna "Black Mountain mist" inspirisana planinčugama američkog Istoka, u kome glas Julianne Reagan upotpunjuje Husseyev poput nekog jevanđelja. Obradom "Dream on" (Aerosmith), The Mission jednostavno iznova dokazuju da mogu uzeti bilo koju (i čiju) pesmu i od nje, na način na koji samo oni to žele, naliniti svoju. Umotana u goth ruho, Tylerova pesma ima potpuno drugačiji sjaj - iako mračna, i dalje puna strasti. Pretposlednja numera "Heat" nas vraća u standardni gothic zvuk, u kome synth pleše u ogledalu dok britke gitare režu na sve strane. Konačno, album "Children" se završava kriptičnom, zloslutnom i mračnom, ali definitivno gothic kaubojskom šaradom "Hymn for America".


U narednih trideset godina, usledilo je još devet albuma koji su pratili trag "Children". Međutim, do danas, ovaj drugorođeni ostaje The Mission favorit broj jedan po mišljenju mnogih. Pustite "Children" da svira od početka do kraja, osetite njegove nimalo naivne gothic ekspresije, i obavezno imajte na umu da to "Dete", iako staro već trideset godina, i dalje deluje sve bolje i jače sa svakim novim preslušavanjem.

No comments:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...