Mi ne dolazimo "na" ovaj svet već dolazimo iz njega, poput lišća na drveću ili talasa u okeanu. Svaka jedinka predstavlja odraz carstva prirode u malom, kao jedinstveno delo celog univerzuma. Većina nas ovu činjenicu iskusi retko, prečesto nikada. Čak i oni koji je teorijski poznaju, praktično to nikada ne iskuse, već nastavljaju da i dalje budu svesni sebe kao izolovanih "ega" upakovanih u kožne vreće.
Jedan od najvećih problema savremenog ljudskog društva je sve intenzivnije razdvajanje čoveka od prirode. Mi imamo neverovatan običaj da na sebe gledamo kao da smo neki vanzemaljci koji su ko zna odakle stigli na ovu Planetu. Istrajni smo u tome da menjamo, uništavamo i manipulišemo prirodom. Zaboravljamo da smo i sami deo te prirode, i da ćemo takođe trpeti posledice gluposti koje činimo. Globalno zagrevanje, totalno uništenje prirodnih resursa, zagađena voda...
U jednom trenutku ćemo morati da konačno shvatimo koliko smo povezani sa ovim svetom i univerzumom, poput korena koji drvo povezuje sa zemljom. Ovako dalje ne ide. Ako planeta Zemlja umre, i mi ćemo s njom.
Alan Wilson Watts, The book on the taboo against knowing who you are (1966)
(pdf)
No comments:
Post a Comment