Jólakötturinn

Možda pripadate onima koji podjednako vole i Božić i mačke, ali na Islandu - zahvaljujući "božićnom mačoru" Jólakötturinnu - ovaj praznik se po narodnom verovanju lako može pretvoriti u pravi košmar. Jólakötturinn je ogroman mačor koji pohodi snove dece i odraslih, tumara divljim predelima tog severnjačkog ostrva u potrazi za onima koji za Božić nisu dobili nov komad tople odeće ili obuće. Naravno, on se striktno hrani upravo takvima.

Ukoliko vas Jólakötturinn ipak negde zaskoči nespremne ostaje vam jedina nada da mu tada ponudite neki (obavezno nov) deo svoje odeće - džemper, šal, čarape, kapu i slično, i iščekujete da on to prihvati. U suprotnom - crno vam se piše.

Ideja ove narodne priče je poruka narodu Islanda da treba biti predan i istrajan u svom poslu tokom cele godine, kako bi na kraju svako mogao da dobije poklon za Božić. Plus da niko ne bude pojeden.

Naravno, kao i sve druge narodne priče i mitovi, i ova ima sasvim realne i praktične korene - islandski farmeri su se uvek trudili da od runa svojih ovaca pripreme vunu najkasnije do Božića. Svaki od radnika na farmi, koji je u tome učestvovao i uspeo da ispuni rok, od farmera je na poklon (kao nagradu) dobijao nov komad vunene odeće, dok oni koji nisu sarađivali nisu dobijali ništa i bili prinuđeni da se sami snalaze za odeću kako bi se zaštitili od surovih islandskih vremenskih uslova, koji neopreznog i neadekvatno obučenog čoveka veoma lako mogu koštati života. Smrznuo se ili ga pojeo Jólakötturinn, izađe mu na isto.

Vremenom je priča malo ublažena, pa Jólakötturinn više za kaznu ne jede ljude već samo njihovu hranu pripremljenu za Božićnu gozbu. Dakle - kape, rukavice, šalove, čarape i dugačke gaće u ruke, i obavezno katanac na vrata frižidera i ostava. Nikad se ne zna, mačja su to posla.

Inače, Jólakötturinn se prvi put spominje u XIX veku, ali taj "božićni mačor" je ipak napoznatiji po istoimenoj dečijoj pesmi islandskog pesnika Johannesa ur Kotluma iz 1932. godine.

Svi ste čuli za Božićnog Mačora

I koliko on golem je stvarno

Niko ne zna odakle je došao

Nit' gde se zaputio

Kad širom otvori svoje buljava oka dva

Ona naokolo užareno sjaje

I samo stvarno hrabar čovek

U njih da pogleda sme

Brci mu oštri ko čekinje

Leđa silna, povijena

Kandže iz šapa dlakavih štrče

O, strašnog li prizora!

Taj repom snažno šiba

Skoči, frkne, kandže isturi

Čas je u dolini

Čas na morskoj obali

Dok luta on silan, gladan i zao

Kroz smetove Božićne

U svakom domu, ljudi

Na ime njegovo zadrhte

Kad začuješ slabašno "mjau"

Znaj, neko zlo on sprema

Taj samo ljude vreba

A za miševe nikako ne mari

Jer lov je njegov na siromašne

Što odelo novo za Božić ne dobiše

Oni, što rintaju i žive samo

Za gole živote, i ništa više

Od njih on zgrabi u skoku strašnom

Božićni obrok, jedini

I uvek ga sam smaže, taj mačor sebični

Na mestu samo njemu zgodnom

I tako, dok su žene

Kraj točkova svojih sedele

Upredale niti šarene

Za ogrtače i čarape

Mačoru nikako ne smeš dopustiti

Da dečicu sitnu on zgrabi

Nešto im novo odrasli moraju

Svake godine od odeće darovati

A kad se upale sveće, na Božićno Veče

Pa Mačor kroz prozor u dom gvirne

Dečica sva, rumena i ponosna

U odeći novoj mirno stoje

Neko ima keceljicu

Neko cipelicu

Il' štagod da mu već treba

- To je ono za čim Mačor vreba

Jer svak što nešto novo dobi

Siguran je od tog da ga Mačor zgrabi

Jer on tad samo sme da frkne

I u šumu tamnu utekne

Dal' je živ On, ne bih znao reći

Al' poseta njegova biće pusta svaka

Dobije li svako put sledeći

Nešto novo, u odeći il' obući

I zato, ti sad pripomogni

Baš tamo gde je najpotrebnije

Možda se nađeš nekoj dečici

Što drugog nemaju, do sebe

Možda se nađeš onima

Što u svetu tamnom žive

Da usrećiš i sebi i njima

Ovaj veseli, Božićni dan!

A Demon Cat From Iceland Likes To Eat People On Christmas, And It Will Haunt Your Dreams

The Yule Cat: Jólakötturinn
(Justin East & Danny Elfman, 2017)