Svetlost našeg prvog nebeskog suseda ima veći uticaj nego što mislimo.
Mi, Zemljani, možemo zahvaliti gravitacionoj sili Meseca za plime i oseke, između ostalog. Ali, šta ćemo sa mesečinom? Svetlost koja se odbija od površine Meseca utiče na živi svet na Zemlji, to nije nikakvo iznenađenje, ali nije svaki lunarni uticaj povezan sa zavijanjem vukova. Nekoliko primera suptilnog uticaja mesečine otkriva nam neke sasvim neočekivane načine na koje je Mesec oblikovao život na Zemlji.
Neke vrste životinja - posebno noćne - prilagodile su svoje aktivnosti vezane za lov ili parenje po mesećevoj svetlosti. Postoje životinje koje bolje vide noću ili pod mesečinom. Nasuprot tome, životinje koje su najčešće plen drugih, vrlo dobro znaju da biti viđen znači biti pojeden, i da je pametno sakriti se kada Mesec sija punim sjajem. Kao što utiče na odnos između lovaca i lovine, Mesec to radi i kada je u pitanju njihovo razmnožavanje. Na primer, neke vrste jazavaca više obeležavaju svoju teritoriju tokom mladog a manje tokom punog Meseca. Po jednom objašnjenju, to je tako zato što ritual parenja kod jazavaca traje dugo pa bi pod punim Mesecom oni tokom njega bili u opasnosti; zbog toga su oni mirniji tokom svetlijih a aktivniji tokom tamnijih noći. Iako mnogi faktori (poput vremenskih prilika i temperature vode) na njih utiču, primećeno je pojačano razmnožavanje nekih vrsta korala u vreme punog Meseca. Larve lavljih mrava u vreme punog Meseca kopaju veće rupe, zato što su insekti koje one love tada aktivniji. Određene vrste sova su takođe aktivnije pod punim Mesecom, ne samo u lovu već i prilikom parenja - tada su glasnije a šare na njihovom perju uočljivije potencijalnom partneru.
Nedavno je otkriveno da biljka ephedra foeminea (vlasac), koja raste u Sredozemlju i Kaliforniji, luči slatke sokove koji privlače oprašivače (insekte i ptice) tokom julskog punog Meseca. Istraživači još uvek nisu otkrili kako ta biljka "zna" da prati lunarni ciklus, ali istraživanja definitivno dokazuju postojanje veze. Sa druge strane, naučnici nikako da se slože oko toga da li je i oprašivanje povezano sa lunarnim ciklusom.
Naravno, i ljudi se oslanjaju na mesečinu. Tako je bilo sve dok nismo izmislili veštačku noćnu rasvetu, ali neke stvari se još uvek nisu u potpunosti promenile. Neki farmeri sade svoje useve po lunarnom rasporedu; još uvek bukti rasprava da li sadnja pod mesečinom ima bilo kakvog uticaja na useve. Čuveni "Farmerov Almanah" i dalje preporučuje sadnju po mesečini.
O mesečevom (lunar) uticaju na lujke (lunatics), naročito kada je pun, postoji bezbroj priča.
Zbog bliske povezanosti Meseca sa živim svetom na Zemlji, teško je razlučiti šta je sve od toga samo pod uticajem njegove svetlosti a šta pod uticajem drugih faktora. Kako god, njegov uticaj je nesporan - da nije, zar bi postojalo toliko pesama o Mesecu?
No comments:
Post a Comment